Maslacak nije tesko pronaci na nasim prostorima pa bi zato i vredelo znati njegova lekovita svojstva. Maslacak kao lek prvi put se spominje u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku. Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lecenje. Cela biljka je jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet), tako da ima puno narodnih recepata na cijem spisku se nalaze neki delovi maslacka.
Koren maslacka se u velikoj meri koristi u Aziji a ova biljke se uzgaja u Indiji kao lek za jetru (disfunkcija jetre, ciroza, hepatitis i slicno). Osim toga maslacak se upotrebljava za lecenje infekcija, virusa, oteklina, zadrzavanje vode u organizmu. Mnoga istrazivanja su pokazala da maslacak stimulise protok zuci i da ima blagi diureticki efekat. Ova biljka prociscava mokracne puteve pa ima blagotvorno dejstvo na besiku i bubrege.
Mnogi savremeni lekari danas preporucuju maslacak za detoksikasiju jetre posebno kod upotrebe sintetickih lekova. Maslacak smanjuje nivo holesterola u krvi, podstice apetit i varenje hrane.
Listovi maslacka sadrze A, C, D i vitamine B kompleksa, zatim gvozdje, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar... Zbog brojnih hranjivih materija koje u sebi sadrzi, lisce maslacka se obicno preporucuje kao dodatak ishrani za trudnice i zene u postmenopauzi, najcesce u obliku salate. Salata od listova maslacka je ukusnija ukoliko se pravi pre cvetanja biljke jer kasnije listovi mogu dobiti gorak ukus.
Sveze stabljike maslacka mogu cak rastvoriti kamen u zuci, regulisu metabolizam, prociscavaju krv, zeludac. Narodna medicina preporucuje stabljike maslacka kao pomocno sredstvo za lecenje secerne bolesti (pogledaj stranu "Prirodni lekovi za dijabetes".
Od svezih cvetova maslacka pravi se sirup ili med protiv kaslja (pogledaj stranu "Prirodni lekovi za kasalj" i mast koja se izmedju ostalog upotrebljava za lecenje hemoroida (pogledaj stranu "Prirodno lecenje hemoroida"
Caj od korena maslacka vekovima unazad upotrebljavao se za negu lica i ispiranje ociju.
Biljka maslacak je veoma dragoceni dar prirode, moze se naci na gotovo svim livadama, cveta u aprilu i maju, listovi se beru pre cvetanja biljke, stabljike u vreme cvetanja a koren u prolece i jesen. Posto se zna da je cela biljka jestiva i lekovita u prolece se cela i moze upotrebljavati kao salata.
0 коментара:
Постави коментар